Justicia Foto: pixabay
Srbija

Ko će imati pravo na besplatnu pravnu pomoć?

Izvor: 
Tanjug Pon, 05/08/2019 - 22:47

Oko 600.000 građana Srbije imaće pravo na besplatnu pravnu pomoć koju će od 1. oktobra moći da pruže isključivo advokatura i službe pravne pomoći u lokalnim samoupravama, dok će nevladine organizacije tu vrstu usluge moći da pruže u postupcima ostvarivanja prava na azil i zaštite od diskriminacije.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, na koji se čekalo skoro deceniju i po, usvojen je u novembru prošle godine, a predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintorkaže za Tanjug da će na tu pomoć moći da računa svaki građanin koji ne može da angažuje advokata, a ispunjava kriterijume za ostvarivanje tog prava, koji će biti detaljno definisani podzakonskim aktima.
 
Tintor objašnjava da po Ustavu Srbije građani lošijeg materijalnog statusa imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć koju može da pruže advokatura i službe pravne pomoći u lokalnim samoupravama, ali napominje da nije postojao zakon po kojem se ta ustavna odredba sprovodila u praksi.
 
"Proces donošenja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći trajao je skoro 14 godina i za to vreme su najviše trpeli građani koji nisu imali kome da se obrate. Veliki broj nevladinih organizacija do sada je pružao pravnu pomoć određenim kategorijama građana, uglavnom ranjivim grupama, ali nije postojao sistem koji to predviđa za svakog građanina", naveo je Tintor.
 
Pojasnio je da u opštinama i sada postoje službe pravne pomoći, ali da će podzakonskim aktima, koji treba da budu doneti, one biti drugačije uspostavljene, u širem kapacitetu i tako da opštine, Ministarstvo pravde i Advokatska komora Srbije budu umreženi.
 
"U zavisnosti od konkretnog slučaja, predmeti će iz opštinskih kancelarija biti upućivani advokatima sa liste. Tako će građani, koji koriste sistem besplatne pravne pomoć, i po kvalitetu pružene usluge i po odgovornosti biti jednaki sa onima koji sami angažuju advokata", ističe Tintor.
 
Naglasio je da je cilj zakona da advokatura bude nosilac besplatne pravne pomoći i da je zadatak Advokatske komore Srbije da uspostavi listu pružalaca te usluge i vrši nadzor nad kvalitetom pružanja te pomoći, dok nevladine organizacije, ukazuje Tintor, ne mogu biti neposredni pružalac pravne pomoći, osim u postupcima stizanja azila i zabrane diskriminacije.
 
"Suština je da pomoć pružaju advokati sa liste Advokatske komore Srbije, a ne iz drugih profesija. Opasno je da se zbog manjka sredstava ili drugih okolnosti eksperimentiše i da pravnu pomoć pruža ko nije stručnjak", navodi Tintor.
 
Pružanje pravne pomoći počinje od pravnog saveta koji, prema zakonu, mogu da daju i nevladine organizacije, a na taj način se, kaže Tintor, trasira ne samo početak sudskog postupka nego i njegov potencijalni ishod.
 
Dodaje da pravna pomoć podrazumeva i zastupanje pred sudom, pisanje tužbe i vođenje krivičnih postupaka za krivična dela koja ne potpadaju pod Zakonik o krivičnom postupku.
 
Govoreći o podzakonskim aktima, koji treba detaljnije da urede tu oblast, navodi da se oni tiču procedure podnošenja zahteva za besplatnu pravnu pomoć i potrebne dokumentacije, kao i načina na koji će te usluge biti finansirane iz budžeta.
 
Komitetu pravnika za ljudska prava Jukom godišnje se za besplatnu pravnu pomoć obrati oko 2.000 građana, a pravni savetnik te nevladine organizacije Milan Filipovićkaže za Tanjug da će novi zakon velikom broju građana omogućiti pristup toj usluzi, ali kao problem vidi to što će mnogi biti izostavljeni iz njegove primene.
 
Kako objašnjava, uslovi za ostvarivanje tog prava vezani su, pre svega, za primanje socijalne pomoći i dečijeg dodatka.
 
"Ko ima vredniju pokretnu imovinu, čak i moderniji televizor, ne može da bude korisnik socijalne pomoći, što se dešavalo. Uslovi su vrlo striktni i ne odnose se samo na primanja, već i na imovinu. Recimo, ako neko poseduje više od 0,6 hektara zemlje nema pravo na besplatnu pravnu pomoć, makar ta zemlja bila i kamenjar", navodi Filipović.
 
Prema novom zakonu, pravo na besplatnu pravnu pomoć imaće i određene kategorije kao što su izbeglice, interno raseljena lica, osobe sa invaliditetom, osobe koje traži azil, žrtve nasilja u porodici, žrtve trgovine ljudima...
 
"Međutim, najveći deo građana, koji ostaje van opsega zakona, su upravo oni koji su prinuđeni da pokreću razne sporove, a ne primaju socijalnu pomoć ni dečiji dodatak ili imaju neku zemlju i nepokretnost", ukazuje Filipović, a trenutni sistem besplatne pravne pomoći opisuje kao fragmentiran.
 
Pojedine opštine, kaže, imaju kancelarije za pružanje te vrste pomoći koje odlično rade svoj posao i imaju ugovore sa advokatskim komorama, dok ima lokalnih samouprava u kojima kancelarije postoje samo na papiru, a u praksi ne funkcionišu.
 
Govoreći o novom zakonu kojim će, prema procenama, biti obuhvaćeno oko 600.000 građana, Filipović je ukazao da su nevladine organizacije do sada pružale besplatnu pravnu pomoć ranjivim kategorijama kao što su žrtve nasilja i žrtve trgovine ljudima, dok se to od 1. oktobra ograničava i svodi na oblasti azila i diskriminacije.
 
"Za ostale probleme možemo da dajemo samo opšte pravne informacije ili da pomažemo u popunjavaju formulara. U okviru upravnog postupka, još uvek možemo da pružamo pomoć kontaktirajući sa državnim organima, ali velikom broju građana više nećemo moći da pomognemo", naveo je Filipović.
 
Dodaje da su se građani do sada Jukomu najčešće obraćali za pomoć zbog radnih sporova i povrede radnog prava od strane poslodavaca, a po novom zakonu u takvim slučajevima moći će da pruže samo besplatnu pravnu podršku.
 
"To znači da od nas mogu dobiti opštu pravnu informaciju i pomoć pri popunjavanju formulara za tužbu. Van toga ne možemo pružati pomoć", naveo je Filipović.



Marketing



Najnovije vesti