Društvo

PANČEVO - SKRIVENA JEDNOSTAVNOST POSTOJANJA: Od Tamiša do muzeja

Izvor: 
Miljan Radonjić Ned, 08/09/2019 - 00:53

Prostor od Tamiša do Muzeja predstavlja veliku pešačku zonu Pančeva.
Čitava obala Tamiša od mosta do brodogradilišta je pešačka zona, ulica Nikole Tesle je pešačka ulica i naslanja se na staro gradsko jezgro, Trg ispred Pučke Banke je pešački, ulica  Sokače je pešačka, trg pred Opštinom je pešački, Park je park  i stigli smo do Muzeja. Paralelno Sokačetu je Korzo koji je pešačka ulica i upravno na Korzo je Njegoševa ulica, koja je takođe pešačka. To je ono što malo koji grad ima.
 
Sada bih želeo da pokažem kako sam video tu pešačku zonu (njen deo od Tamiša do Trga pred Bankom ), u stvari, pešačkim mostom,pored silosa, preko Tamiša pešačka zona se širi i na Gradsku šumu .To je  ujedno prikaz rekonstrukcije stare Vajfertove pivare. Projekat   je rađen za potrebe konkursa rekonstrukcije Vajfertove pivare 2015. godine.  U njemu nema ničeg spektakularnog, novog, novatorskog, avangardnog, revolucionarnog, niti se bilo kakva poruka šalje ( za to služe pošta,mobilni operateri i kurirske službe). To je običan arhitektonski projekat koji ispunjava zahteve projektnog zadatka i može se realizovati pa zato i nije bio ocenjen i vrednovan. Za vrednovanje i ocenjivanje konkursnih rešenja u ovoj zemlji je presudno da su neostvariva, avangardna (nerazumljiva, besmislena) i veoma skupa.Pošto sam to sve znao i pre početka rada ,to je upravo i bio razlog da napravim projekat koji je sušta suprotnost onom što se očekivalo od rešenja.Takav pristup sam primenio na još nekoliko konkursnih radova i dokazao ,samom sebi, da je to pravilo kada su arhitektonski konkursi u Srbiji u pitanju – zaseni prostotu i pobedi, ostvarivost i smisao nisu poželjni. I pored svega, nemam nameru da menjam svoj pristup radu.Smisao arhitekture je da se prave korisne, stabilne i lepe kuće i prostori a ne crteži koji zasenjuju prostotu. Međutim, crtež koji zasenjuje prostotu ničim ne obavezuje ni autora ni žiri a to je ipak najvažnije u subkulturnom sloju epohe u kojoj živimo – malo zvučnih fraza, minut - dva frenetičnog aplauza i potpuni zaborav. 
 
U projektu se koriste samo elementi koji već postoje i poznati su u istoriji arhitekture oko 4000 godina a to je iz ideoloških razloga danas neprihvatljivo. Zato danas i postoji problem sa arhitekturom jer stvari koje nisu arhitektura su se uplele u arhitekturu i diriguju stvari – od obrazovanja arhitekata  ( i  ne samo njih)  do izgradnje. Problem je destruktivna ideologizacija svih segmenata kulture i samim tim njihovo sistematsko urušavanje. Pošto je arhitektura materijalni okvir svake kulture, njena ideologizacija (dekompozicija i dekonstrukcija zarad uskogrudih potreba ideologije i njene elite)  znači krah kulture. To je epoha u kojoj živimo. Epoha dekonstrukcije svega. Na žalost ,to samo znači da će buduća pokolenja morati da grade svet na ruševinama sveta koji se raspada pred našim očima ako dozvolimo dalje urušavanje. Kultura je kontinualna  i evolutivna a svaka dekompozicija i dekonstrukcija predstavlja diskontinuitet (revolucije ,iako to žele i deklarativno tvrde, nikada ne kreću od nule, već kreću od ruševina koje su samo napravile) koji nije kulturni tok već tok usmeren protiv kulture . Ovaj moj projekat je skromni doprinos održanju i razvoju kulture u vremenu razaranja kulture zarad sebičnih interesa kojima je ideologija samo paravan i opravdanje.Sebičnost nema uzvišene ciljeve a ovo je vreme sebičnosti i zato sve puca po šavovima. Važno je uzeti sve i ništa ne dati i naravno sve još i ismejati.“Nije dovoljno da ja imam nego je presudno da ti nemaš.“ je krilatica epohe u kojoj živimo i koja srlja u propast i besmisao. Nisam siguran da besmisao najbolje opisuje ljudskost i zato pravim projekte potpuno mimo vladajućih tokova. Nekako, mislim da ljudi zaslužuju malo više od besmisla.
 
 
 

stara-pivara.jpg

 

 

 

 
U carstvu jednom,ko zna kad ...
 
U V O D
 
Kompleks pivare je počeo da se gradi daleke 1722. godine snagom, voljom i zalaganjem pojedinaca usmerenih ka zajedničkom cilju. Kompleks je rastao i razvijao se da bi u prvim decenijama 20.veka doživeo i dao svoj maksimum. 20. vek je, sa svim svojim slabostima, čitavom svetu pa i Vajfertovoj pivari, doneo samo opadanje koje se u 21.veku pretvorilo u destrukciju. Ali, svaka destrukcija je početak nekog novog stvaranja. Tako bar kažu optimisti... Kakvog – to je na ljudima da odluče i sprovedu u delo.
 
Osnovni zadatak ovog konkursa je da pomogne da se definiše program,model,tehnike i sredstva obnove kompleksa Vajfertove pivare, vrednog spomenika materijalne kulture industrijske namene i da se kroz obnovu udahne novi život starom zdanju i čitavom starom gradskom jezgru Pančeva koje je ,još uvek, baš kao i čitavo priobalje Tamiša, odsečeno i disfunkcionalno u odnosu na čitav grad Pančevo.
 
Kroz ovaj rad pokušaćemo da damo moguće odgovore na postavljeni zadatak i pomognemo da rekonstrukcija Vajfertove pivare uspe.
 
U krajnjem slučaju, u ovom radu ćete možda naći sve ono što ne treba raditi. Često  je takva vrsta pomoći čoveku i najpotrebnija. 
 
V E N U S T A S
 
Iako poznata  trijada Markusa Poliona Vitruvijusa  glasi „utilitas, firmitas, venustas“ odlučili smo da naše izlaganje počnemo od Lepote. Možda zato što će poslednji biti prvi ili zato što će „ Lepota spasiti svet“...
 
Lepota industrijskog kompleksa Vajfertove pivare leži u njenoj nenametljivosti koja od posetioca ili traži veliku pažnju da bi bila racionalno primljena ili se prima potpuno podsvesno. Ni jedan stari, postojeći, arhitektonski elemenat upotrebljen na objektima kompleksa nije prenaglašen, odgovara mestu, svaki prozor, vrata,dekorativni element vrata, solbanci, venci,pilastri, krovna konstrukcija, sokle – sve je uravnoteženo Posebno je interesantan najviši deo kompleksa, pravilnih linija i ravnog krova. Strana koja je bila dostupna posetiocima fabrike je bila bogato urađena u stilu Art Dekao sa pažljivo urađenim vratima i prozorima, sa njihovom podelom. Na suprotnoj strani građevine prozori su isti ali nema ni jednog dekorativnog elementa. Ravna, fasada – gotovo beogradska moderna u najboljem svom izdanju. Toliko bogatstvo oblika i logika gradnje je posledica racionalnog misaonog procesa projektovanja. Takav pristup u projektovanju i završnom oblikovanju kompleksa pivare daje nam mogućnost da sa vremenske distance vidimo i stvari o kojima nisu ni projektanti razmišljali. To daje lepotu i univerzalnost primenjenih rešenja. Urađeno je uvek primenjivo i moderno. Prošlo živi neprekidno.
 
To je ono što su ljudi tokom skoro 200 godina radili na pivari da bi ona bila kvalitetan radni prostor koji služi za ugled. Zadat nam je zadatak da lepotu sačuvamo i ne narušimo a da sve obnovimo i učinimo korisnim i ljudima i gradu danas i u budućnosti. Našim projektom se zatvoreni radni prostor pretvara u otvoreni javni prostor koji uoivičavaju ulice Kej Radoja Dakića, ulica Dr. Svetislava Kasapinovića i ulica Nikole Tesle. Unutrašnje, unutar fabričke komunikacije postaju pešačke ulice. Time se sva prizemlja otvaraju za ljude. Sve fasade zadržavaju postojeće arhitektonske fasadne elemente, ali je njihova kombinacija  nekada nova, dodaju se postojeći arhitektonski elementi,umnožavaju se. Jedini novi arhitektonski element u kompleksu je krovna badža s prozorom ali i ona je neutralna vizuelno a samo njeno ponavljanje podstiče ritam fasade.
 
Lepota kompleksa je bila lakonska i takva bi trebalo da ostene.Obična , svakodnevna...ona zbog koje se nikada ne okrećeš ali ona bez koje ne možeš. To je, u stvari, i tajna uspeha svih starih prostora. Sadrže lepotu, bez literalnog predloška, koja nema potrebu da bilo kome bude objašnjavana. Lepota koja jeste.
 
 

Pivara
pivara_1.jpg

 

 

 

 

Pivara
pivara_2.jpg

 

 

 

 

Pivara
pivara_3.jpg

 

 

 

 

Pivara
pivara_4.jpg

 

 

 

 
 
   
 
Drvene konstrukcije u kompleksu predstavljaju primere izuzetnog zanatskog tesarskog rada i to bez obzira da li se radi o međuspratnim tavanicama, krovnim konstrukcijama ili mostiću koji povezuje dva objekta. Mostić će biti potpuno rekonstruisan kao što je bio i pre. Međuspratne drvene konstrukcije će biti uklonjene zbog svoje dotrajalosti ali ih sve treba potpuno detaljno snimiti i potom nacrtati i napraviti modele u pogodnoj razmeri za svaki tip i to treba čuvati u muzejskom prostoru. Isto važi i za krovne konstrukcije. Crteži i makete moraju govoriti ljudima kada više stari elementi to ne mogu. Pošto su stare krovne konstrukcije izuzetno atraktivne bili smo obavezni da i nove krovne konstrukcije budu iste takve. Lepota ostaje. Konstrukcija postaje deo enterijera .
 
Koliko je bitno sačuvati ambijentnost,autentičnost i lepotu kompleksa  u svim aspektima spolja,enterijerska obrada je mnogo slobodnija.Enterijerska i funkcionalna rešenja su produžetak i renesansa života kompleksa pivare. To su još dva sloja svetle i radosne senke koja se zove arhitektura. Na primer, predviđen je art hotel sa minimum 13 soba ( da je postojao tačan presek kroz krov možda bi imali podatak o visini tavanskog prostora i postojala bi mogućnost da sobe budu u dva nivoa na tavanu, a tada bi hotel imao 20 soba) Enterijer hotela bi trebalo da rade 14 arhitekata. Ulaz,hol,stepenište , recepciju i hodnike jedan arhitekt i potom svaku sobu po jedan. Oblikovanje po ličnom izboru. Prostor zanatskih radnji se oblikuje prema vrsti zanata i želji zanatlije. Stanovi po želi korisnika. Gradska kafana bi mogla da bude urađena u stilu secesije ali to nije obavezno (mada je preporučljivo) Kafe picerija u savremenom industrijal stilu. Muzej pivarstva,mini pivara i pivnica takođe u savremenom industrijal stilu. Parno kupatilo,bazen i spa u stilu minimalizma. Velika trgovina u minimalističkom stilu. Pančevačka kuća umetnosti ,pošto ima više funkcionalnih celina bi se radila na sledeći način. Lobi, hol kroz sve nivoe, galerija u stilu minimalizma. Sala za predavanja i prostor za filmadžije u stilu industrijal. Kafić uz hol art deko baš kao i bioskopska dvorana.  Sala za klasičnu muziku bi bila urađena u duhu klasicizma (čudna koincidencija – klasika sa klasikom). I na kraju pozorišna dvorana Pančevačke kuće umetnosti predstavlja estetski najkompleksniji prostor. Ideja o pozorišnoj dvorani se crpi iz teatra Farneze ali, normalno, ne može imati tu raskoš manierizma. Koristimo kao bitan estetski elemenat konstrukciju i pravimo gledalište po obliku slično gledalištu teatra Farneze ali mnogo manje. Osnovni prostorni i estetski koncept je isti ali je materijalizacija  druga. Naša pozorišna sala je suvi minimalizam. Kako je to jedan od velikih Majstora rekao – „ Ideja je od početka uvek ista, samo su sredstva drugačija.“
   
 
Elementi vizuelne prijemčivosti kompleksa koji su deo kolektivnog sećanja ljudi će biti potpuno sačuvani jer novi rekonstruisani kompleks se neće razlikovati od postojećeg. Time se obezbeđuje da ljudu dođu. Raznolikost enterijerskih rešenja prostora će ih privući da uđu i ostanu.  Uvodimo u kompleks mnoge nove funkcije, neke redefinišemo tako da će estetska rešenja enterijera biti u skladu sa tim. U rešavanju enterijera ključnu ulogu je  imala  poslovica “ Manum de tabula” .
 
F I R M I T A S
 
Kako god, Stabilnost je uvek u sredini, ona je oslonac,temelj na kome sve počiva. Bez nje nema ni početka ni kraja, ni lepote ,ni korisnosti, bar kada su kuće u pitanju...
 
Pregledom kompleksa pivare utvrdili smo da je stanje postojećih konstruktivnih elemenata loše. Ako tome dodamo i veliki broj konstruktivnih elemenata koji više ne postoje stanje kompleksa je kritično. Postojeće krovne konstrukcije su rađene od drvene građe koja bi danas koštala previše. Međuspratne tavanice (tamo gde još postoje) su većinom drvene i tokom vremena su oštećene i postaju neaedekvatne za korišćenje. Stanje zidova je veoma loše (osim dela ka ulici Nikole Tesle ) ali i to je pod sumnjom jer možda nova boja samo skriva stvarno stanje. Nedostatak krovova ili njihovo ruševno stanje,nedostatak oluka i njihova nefunkcionalnost ozbiljno narušavaju noseće sposobnosti zidova i temelja jer atmosferska voda ne odlazi van objekta već godinama natapa sve objekte. Takođe, i stara kišna kanalizacija koja postoji u kompleksu je zapuštena i van funkcije. Požar je u divljoj stihiji napravio svoje ali je osnovano pretpostaviti da je tokom ovih godina posle požara kiša načinila mnogo veću štetu. Zidovi objekata koji su postradali u požaru su ostali potpuno bez maltera i kiša natapa stare i porozne opeke. Ako dodamo i mržnjenje ( bilo ih je za ovo vreme barem 50 ciklusa) opeke su oštećene i nemaju svoju pređašnju nosivost. Malter koji vezuje opeke je postradao od vode i mržnjenja mnogo više od samih opeka i čitavi zidovi se jedva drže. Nemaju,gotovo sigurno, nikakavu nosivu sposobnost. Ogromna količina vode je otišla u temelje i kakva je situacija sa temeljima nezahvalno je i predpostaviti. 
 
Prema našem rešenju ideja je da se obodni zidovi svih objekata u kompleksu sačuvaju,obnove u potpunosti ili ojačaju i da se sve međuspratne tavanice naprave od armiranog betona. Takođe,sve krovne  konstrukcije bi trebalo uraditi ponovo saglasno funkcionalnim potrebama novih prostora u potkrovljima novom drvenom građom ali na savremeni način.
 
Tip ,način i metod projektovanja i izvođenja svih potrebnih konstruktivnih elemenata građevina koje  čine kompleks je danas,na osnovu postojećih podataka , neodgovorno čak i predpostaviti jer se time mogu navesti potencijani investitori u zabludu po pitanju vrednosti investicije i trajanja rekonstrukcije kompleksa. 
 
Da bi se bilo šta po pitanju konstruktivnih rešenja konačno definisalo potrebno je izvršiti potpuno detaljno premeravanje objekta i snimanje svih elemenata konstrukcije i njihovo i ispitivanje. Na osnovu rezultata ispitivanja stanja konstruktivnog sklopa objekata može se pristupiti analizi mogućih konstruktivnih rešenja i izabrati najracionalnije rešenje. 
 
 
 

Pivara
Pogubno dejstvo vode
pivara_5.jpg

 

 

 

U T I L I T A S
 
Korisnost je  u ovom tekstu na kraju iz prostog razloga što je obezbeđenje korisnosti u ovom projektu najsloženije,višeslojno, u više pravaca kompleksno i vremenu i u redosledu.. Lepota je postojala u starom objektu i umivena i doterana pojaviće se i u rekonstruisanom, Stabilnost je suma tehničkih pitanja. Možda složenih ali samo tehničkih a to se sve da rešiti na neki od poznatih načina. Zato smo prvo pokušali da damo odgovore, na po nama, jednostavnija pitanja.
 
Obezbediti Korisnost  daje odgovor na generički problem ovog kompleksa,  a to je njegova ostvarivost...
 
URBANIZAM
 
Industrijski kompleks Vajfertove pivare koji je spomenik industijske arhitekture se obnavlja i pretvara u višefunkcionalni kompleks. Prvobitna namena je bila mono funkcionalna (proizvodnja piva) sa pratećim sadržajem pivnicom i parnim kupatilom u jednom segmentu vremena. Kompleks je bio zatvoren sa kontrolisanim ulazom i izlazom. Kompleks je bio deo gradske strukture blokova ali je bio jasno odvojen od života koji se odvijao na ulici i u gradu. Čak i oko metar viša bašta pivnice od nivoa ulice govori o odvojenosti i o jasno postavljenoj granici između javnog i privatnog prostora.
 
Jedna od osnovnih postavki našeg rada je da se postojeći kompleks otvori prema ulicama i prema gradskom životu. Ideja je ceo kompleks pretvoriti u javni gradski prostor i ispuniti ga , i prostorno i vremenski, i ljudima i sadržajima. Zatvoreni,privatni, proizvodni  prostor se pretvara u javni gradski prostor sa više raznorodnih funkcija.
 
Unutar kompleksa postoje unutrašnje komunikacije koje su obezbeđivale vezu među objektima i ostvarivanje tehnološkog procesa. One se u našem radu potpuno zadržavaju i pretvaraju u pešačke ulice koje zadovoljavaju potrebe snabdevanja i potrebe vozila službi prve pomoći i vatrogasaca. Potrebno je samo te stare prolaze pretvoriti u pešačke ulice. Nedostaju samo početak i kraj tih ulica. Uklanjanjem velike kapije iz ulice Nikole Tesle se otvara kopleks prema pešačkoj ulici Nikole Tesle i povezuje se kompleks Vajfertove pivare sa trgom pred Bankom i preko Uzanog sokačeta sa zdanjem Opštine i Gradskim muzejom s jedne strane a sa druge se ostvaruje veza sa (za sada neuređenim) priobaljem, kejom i rekom. Ajnfor postaje početak pešačke ulice. Ajnfor se transformiše u pasaž.
 
Ali,to nije dovoljno. Velika bašta stare pivnice i dalje je odsečena od grada. Tu smo se odlučili da uklanjanjem dela ograde i nivelacijom stepeništima i rampom uvećamo postojeći trg Đorđa Vajferta i da taj deo direktno i neposredno uključimo u gradski javni prostor. Time stara bašta postaje deo postojećeg trga. Obrada partera proširenja trga je ista kao i obrada partera ulice Nikole Tesle. Time se kroz materijal povezuje prostor. Prošireni trg može imati pijačnu funkciju u određene dane u nedelji.Gornji nivo proširenog trga je obrađen istim kamenom kao i trg pred Bankom ali su  ploče 600 h 600 mm. U najudaljenijoj tački novog trga je bronzano poprsje Đorđa Bajferta koje se radi prema portretu Uroša Predića. Spomenik označava početak stepeništa koje sam trg povezuju sa unutrašnošću kompleksa jer se pravi mali pasaž ka unutrašnjoj pešačkoj ulici. Sa strane ulice Dr. Svetislava Kasapinovića danas se nalaze šupe i ekonomski ulaz u kompleks pivare. Prema našem projektu šupe koje nemaju nekog ni istoriskog ni arhitektonskog značaja se ruše i kompleks se potpuno otvara ka ulici Dr. Kasapinovića. Ograda koju smo porušili sa strane ulice Nikole Tesle se prenosi u ulicu Dr. Kasapinoića. Sa strane ulice dr. Kasapinovića formiraju se dve simboličke kapije – ulazi u kompleks.
 
Pošto se Ulica Nikole Tesle nelogično završava i udara u Kej Radoja Dakića predlažemo da se u produžetku,po već utabanoj, postojećoj stazi, napravi mali pešački bulevar sa drvoredom koji dolazi do keja i produžava se pešačkom pasarelom preko Tamiša do gradske šume. Na mestu starog drvenog magacina za ugalj predlažemo da se napravi letnja bina za pozorišne predstave i muzička izvođenja. Pasarelom i letnjom pozornicom se prostor priobalja homogenizuje i svi postojeći sadržaji (Vozić, vetrenjača, šaran,splavovi na reci) se objedinjuju u jedno celo.
 
                   
 

Shema tokova
Shema tokova
shema_tokova.jpg
 
Takođe,našim radom je ulica Kej Radoja Dakića ,na delu od trga Đorđa Vajferta do ulice Dr. Kasapinovića translirana za 4 m ka reci( ova mera će u daljim fazama projektovanja pretrpeti korekcije na minimalnu moguću meru). Time se dobija normalni trotoar duž pivare koji svojom širinom odgovara visini postojećeg objekta. Na delu sadašnjeg divljeg parkinga projektovana je nova garaža za 196 automobila koja je vizuelno neutralna i okružena drvećem.
 
ARHITEKTURA
 
Pitanje arhitektonskog programa najviše utiče na uspešnost čitavog projekta i po nama,najveći rezultat ovog konkursa bi bilo tačno definisanje arhitektonskog programa rekonstrukcije Vajfertove pivare i njenog pretvaranja u živi gradski prostor. Mi smo, u značajnoj meri,odstupili od predloženog programa. Analizom šta to Pančevo ima a šta nema i šta bi valjalo da ima formirali smo naš arhitektonski program. Deo postojećih funkcija smo zadržali jer su ljudi na njih navikli, deo starih smo transformisali i dali im novi život i uveli smo nove.
 
Duž gornje pešačke ulice se nalaze zanati stari i novi. Obavezno sodadžijska radnja. U prizemlju umesto zanata može biti i piljara, prodavnica zdrave hrane,biljna apoteka. Na prvom spratu su zanati i umetnički ateljei a u potkrovlju stanovi.U tom obektu je smeštena i uprava kompleksa ali o tome više u poglavlju UPRAVLjAJUĆA KOMPANIJA. Površina za upravu nije definisana jer ni struktura komanije nije definisana, bar za sada, ali se nadamo da će biti. U podrumskom delu i delu prizemlja su smeštene tehničke prostorije.
 
Objekat duž ulice Nikole Tesle u podrumu zadržava postojeću funkciju, lekarska i zubarska ordinacija u prizemlju ostaju jer su veoma potrebni. U određenim slučajevima u kompleksu se može nalaziti istovremeno i 1000 ljudi i prisustvo lekara je potrebno,bar dok ne stigne prva pomoć. Deo podruma tog objekta se koristi za skladišta i tehničke prostorije. Potkrovlje tog objekta se pretvara u art hotel sa minimum 13 soba. Postojeća krovna konstrukcija je nepoznata ali postoji mogućnost da soba bude i 20 jer je tavan veoma visok i sobe mogu biti u dva nivoa. To zahteva preradu krovne konstrukcije.
 
Tu je muzej pivarstva i spomen soba i nova mini pivara sa pivnicom a u podrumu tog objekta je spa centar sa bazenom ( nekada je tu bilo parno kupatilo). Imamo obnovu stare funkcije ali u luksuznoj varijanti.
 
Potom dolazimo do velikog objekta duž ulice Kej Radoja Dakića . Po nama, to bi trebalo da bude FLAGSTORE neke snažne trgovačke kuće koja bi privukla posetioce ( i to ne samo iz Pančeva, jer Beograđani su ranije dolazili na pivo i zemičke u Pivaru a sada bi dolazili u FLAGSTORE a potom u restorane i pivnice) i  svojom snagom bi pomogla obnovu kompleksa.
 
Centralno mesto u kompleksu zauzima Pančevačka kuća umetnosti. U njoj su smešteni svi sadržaji koji zadovoljavaju potrebe građana za umetnošću. Nisu veliki,nisu ni luksuzni ali obavljaju posao. Pošto čizme od sedam milja Pančevci nemaju ne mogu ni da naprave korak od sedam milja, ali mogu da naprave 14000 koraka od 80 santimetara. Lakše je i sigurnije. Tu se nalazi bioskopska sala sa 200 mesta, muzička dvorana sa 150 mesta, pozorišna dvorana sa 200 mesta, gradska galerija na dva nivoa, sala za predavanja i književne večeri, sale za vežbanje i mali studio za filmsku umetnost. Tu je i mali kafe. Praktično svi vidovi umetnosti dobijaju svoje mesto i to svoje zasebno mesto. Uz Pančevačku kuću umetnosti se naslanja i kafe picerija. 
 
U kompleksu imamo proizvodnju – zanatstvo i mala pivara. Imamo rekreaciju –SPA. Imamo muzej pivarstva, imamo hotel, imamo veliku trgovinu, imamo noćni klub,gradsku kafanu,kafe piceriju,pivnicu i kafe uz kuću umetnosti i imamo sve umetnosti, imamo umetničke ateljee i imamo stanovanje. Ovim obezbeđujemo da život kipi čitavog dana u kompleksu. Time obezbeđujemo mnogobrojnu i raznorodnu po interesovanjima i starostnoj dobi publiku. Publika u merkantilnom svetu u kome živimo znači novac a novac je mera uspešnosti projekta ( u merkantilnom svetu). To i nije loše jer novac plaća račune. Koliko daš toliko i dobiješ.
 
Sadašnja površina kopleksa je oko 11000 m2. Prema našem projektu,korišćenjem potkrovlja i podruma i novom raspodelom nivoa dobija se oko 13000 m2. Ako tome dodamo i garažu koja je van kompleksa ali je potrebna kompleksu dolazimo do površine od približno 20000m2.To je izuzetno ozbiljna površina koja zahteva veliku preciznost,pravovremenost i tačnost  u rešavanju tehničkih pitanja.
 
 

Plan namene površina
Plan namene površina
plan_namene_povrsina_1.jpg

 

 

 

 

Plan namene površina
Plan namene površina
plan_namene_povrsina_2.jpg

 

 

 

Plan namene površin
 
OPREMLjENOST KOMPLEKSA INŽENjERSKIM SISTEMIMA
 
Svi gore pobrojani sadržaji  da bi radili kako treba zahtevaju veliku količinu svih vidova energije i veliku količinu vode. O kolikoj se količini energije radi sada je nezahvalno prognozirati ali kada arhitektonski program bude utvrđen ,pred sledeću etapu projektovanja , moći će da se izračuna.Isprojektovati i napraviti sve što je potrebno da kompleks tehnički funkcioniše nije posebno teško ali je glavni problem isprojektovati i dovesti do kompleksa svu potrebnu energiju i vodu.
Vodu u kompleksu možemo podeliti u nekoliko kategorija. Voda za proizvodnju piva, voda za piće, tehnička voda, voda za protivpožarne potrebe. Koje su sposobnosti postojeće vodovodne mreže nije poznato ali se može predpostaviti da će vode nedostajati,odnosno da postoji tehnički problem kako da se sva potrebna voda dopremi do kompleksa. Da bi se umanjili potrebni radovi na uličnoj vodovodnoj mreži voda je i podeljena u nekoliko kategorija. Tehnička voda i deo vode za protivpožarne potrebe može biti dobijen od kišnice jer imamo veoma veliku površinu krovova sa kojih se može skupiti potrebna voda. Rezervoari za vodu bi mogli da se naprave ispod pešačkih ulica ili ispod novog dela trga. To je značajno ulaganje novca i da li je to rentabilno i u kojoj meri mora se tačno znati mogućnost gradske mreže i njenog proširenja. Vrednost investicije će opredeliti i izbor tehničkog rešenja. 
 
Mreža fekalne kanalizacije takođe podleže proveri jer mnogo otpadnih voda će morati da ode u kanalizaciju. Ako se urade rezervoari za kišnicu mreža kišne kanalizacije ne mora da se pojačava ali mora mreža fekalne kanalizacije. Tu se radi o brojevima koji se uvek mogu prevesti u novac. 
 
Grejanje kompleksa će se obezbediti iz postojeće gradske mreže daljinskog grejanja. Tema je opet ista – mogućnosti postojeće mreže i potrebe kompleksa. Da bi se umanjilo opterećenje na postojeću gradsku mrežu deo krovova može biti opremljen solarnim termopanelima koji bi proizvodili toplu vodu i time bi se delimično ili potpuno rešio problem grejanja a potpuno bi se rešio problem tople tehničke vode.To je u startu investicija ali u eksploataciji je veliki plus jer smanjuje troškove kompleksa. Solarni termopaneli bi svakako trebalo da budu obavezni deo realizacije projekta.
 
Električna energija za čitav kompleks je ipak najveći problem. Da bi kompleks funkcionisao  potrebno je minimum 1,3 MVata električne energije.Da li se tolika količina elektro energije danas može dopremiti do kompleksa nije poznato.Da li okolna mreža trafostanica daje te mogućnosti? Dovođenje struje do kompleksa će biti najskuplji  i tehnički najsloženiji deo ovog projekta. Mi smo u svoj rad već postavili na krovovima kompleksa više od 1000 m2 solarnih foto panela koji  proizvode električnu energiju. To znači da bi kompleks mogao da proizvodi i svoju struju i da u određenim trenucima mreži prodaje struju. To je veliki plus u eksploataciji objekta ali nikako ne znači da se spoljna postojeća mreža ne treba pojačavati za svu potrebnu elektroenergiju. Ovo je najkompleksnije tehničko pitanje u čitavom projektu i potrebno ga je prevesti u novac.Za sada to je nemoguće ali na dugi rok rezultati svih ovih poteza daju pozitivan skor.
 
Takvim pristupom bi čitav kompleks mogao da dobije srebrni LEED sertifikat  a to bi za rekonstruisani spomenik industrijske arhitekture bio izuzetan rezultat i mogao bi da bude dobra smernica u daljim takvim projektima u čitavoj zemlji pa i u Evropi.
 
 

Pregled etapnosti realizacije projekta
Pregled etapnosti realizacije projekta
etapnost_realizacije_projekta.jpg

 

 

 

ETAPA 0
 
Etapu 0 nije moguće predstaviti na dijagramu jer ona obuhvata kompleks aktivnosti koje daju mogućnost da se projekat realizuje. Sve etape od 1 do 9 su samo radnje i tehnički postupci koji proizilaze iz Etape 0.  Pravilno započeta i završena etapa 0 uz rigoroznu kontolu i savestan rad u ostalim etapama obezbeđuje uspeh projekta.
 
Etapa 0 se sastoji od sledećih aktivnosti :
 
a – na osnovu svih konkursnih rešenja donosi se odluka o arhitektonskom programu koji treba da bude ostvaren u procesu rekonstrukcije i revitalizacije Vajfertove pivare.
 
b – vrši se potpuno snimanje ,premeravanje i ispitivanje objekta i prikuplja se sav postojeći materijal koji se odnosi na objekat.
 
v -  prikupljaju se svi ulazni podaci vezani za  potrebne infrastrukturnr mreže – trenutno stanje i projekcija mogućnosti.
 
G – na osnovu A,B i V sastavlja se projektni zadatak za izradu idejnog projekta sa projektom enterijera svih prostora
 
D  - Izrada idejnog projekta 
 
Đ – usaglašavanje idejnog projekta i konačna verzija idejnog projekta. Idejni projekat nije javna nabavka već predstavlja unikatno kreativno rešenje i ne može se izjednačiti sa nabavkom toalet papira. Presudan je kvalitet a ne cena. Može se tretirati kao specijalistička konsultantska usluga koju obavlja  kompetentni pojedinac i grupa.
 
Idejni projekat se sastoji iz idejnog arhitektonskog,konstruktivnog,VK projekta, idejnog protivpožarnog elaborata, projekta grejanja,vetrenja i hlađenja, projekta jake i slabe struje i projekta svih spoljnih mreža koje dolaze do objekta. Predmer i predračun svih radova sa tačnošću do 10% se podrazumevaju.
 
Na osnovu tačke Đ posao se grana u više pravaca
 
E – izbor izvođača glavnog i izvođačkog projekta
 
Ž – Izrada mrežnog plana realizacije projekta
 
Z – pregovaranje sa potencijalnim korisnicima prostora ( zakupcima) i način njihovog učešća u investiranju. 
 
I – izbor zakupaca,sklapanje ugovora i korekcija idejnog rešenja na osnovu specifičnih zahteva zakupaca
 
Ovde je bitno napomenuti da bi objekat „zanatstvo“ trebalo da se rekonstruiše iz gradskih para a ostalo kao zajednička ili potpuna investicija  zakupca na dugi rok (do 49 godina).Najvažniji zakupac je zakupac FLAGSTORE –a jer to mora biti neka od velikih trgovinskih kuća dovoljno finansijski moćna da isprati projekat i da finanasira Pančevačku kuću umetnosti kao svoj neprofitabilni projekat društvene angažovanosti i odgovornosti.Privatni kapital realizuje SPA centar,hotel,gradsku kafanu,kafe piceriju,mini pivaru i pivnicu.To je ono čemu treba težiti i izvući maksimum iz toga. Grad da napravi 20000 m2 nema sredstava a zaduživati se nije baš jednostavno.
 
J – na osnovu korigovanog idejnog projekta pristupa se izradi glaavnog projekta a potom i izvođačkog. 
 
K – Izbor kontraktora i sklapanje ugovora.
 
L – po dobijanju građevinske dozvole počinje gradnja
 
Lj -  Etapno uvođenje kompleksa u funkciju i svečano otvaranje
 
M – eksploatacija kompleksa i održavanje
 
Sve ovo je veoma veliki posao koji zahteva sinhronizovan i precizan rad i ako se želi efikasna realizacija projekta i revitalizacija čitavog fonda objekata industrijske arhitekture u Pančevu potrebno je pre pristupanja ovom poslu formirati upravljajuću kompaniju koja bi ovaj posao sprovela u delo.
 
UPRAVLjAJUĆA KOMPANIJA
 
Grad bi trebalo da formira upravljajuću kompaniju koja bi imala zadatak da upravlja imovinom industrijskog nasleđa . Zadaci kompanije bi bili da organizuje projektovanje i rekonstrukcije,nalazi investitore i zakupce,održava objekte i da iz prihoda finansira dalju obnovu svih spomenika industrijske arhitekture u Pančevu. Radi se o 29 objekata i naša je pretpostavka da se radi o minimum 40000 m2 prostora koji je zapušten i predstavlja čist trošak a može da bude izuzetan izvor prihoda jer bi u rekonstruisanim objektima bar 1000 ljudi našlo direktno posao a posredno,minimalno još toliko. O zaštiti spomenika nema potrebe trošiti reči. Uz početno ulaganje bi mogao da se stvori mehanizam koji sam sebe održava i veoma kvalitetno popunjava gradski budžet. Obnovom svih tih spomenika broj posetilaca grada bi znatno bio povećan i korist je višestruka.Možda se i isplati 3 godine finansirati upravljajuću kompaniju ako se dokaže da potom ona može da ne samo izdržava sebe,obnavlja spomenike nego i da puni budžet grada. 
 
Posle Etape 0 sve ostale etape su samo tehnički posao.
 
OČEKUJUĆI REZULTATI REKONSTRUKCIJE PIVARE
 
1- Obnova spomenika industrijske arhitekture i povratak u upotrebu prostora u centru grada
 
2- Neposredno zapošljavanje u kompleksu za 300 ljudi
 
3- Posredno zapošljavanje za još toliko ljudi
 
4- Ubiranje prihoda od najma prostora
 
5- Obezbeđivanje umetnicima grada da pokažu svoje veštine i umeće u adekvatnom prostoru u svom gradu.
 
6- Zadovoljenje potreba građana za svim vidovima umetnosti na jednom mestu
 
7- Uvećanje prihoda od poreza na promet i poreza na dobit.
 
8- Razvoj i podsticaj građevinskim zanatima u gradu
 
9- Specijalizacija u posebnim poslovima rekonstrukccije i revitalizacije objekata industrijske arhitekture
 
10- Usvajanje LEED principa i njihova dalja primena u gradu
 
11- Usavršavanje i poboljšanje postojeće gradske infrastrukture
 
12- Povratak ljudi u staro gradsko jezgro i spajanje grada i reke
 
13- Razvoj čitavog priobalja i dalja rekonstrukcija starog gradskog jezgra
 
14- Lančana reakcija preduzimljivih građana koji poseduju objekte u starom gradskom jezgru da pokrenu sami obnove svojih objekata i ispune ih potrebnim namenama,uslugama ili proizvodnjama.
VREDNOST INVESTICIJE REKONSTRUKCIJE VAJFERTOVE PIVARE
 
Bez ispunjenih tačaka D i Đ razgovor o investiciji je neozbiljan i nezahvalan a mi nismo takvi arhitekti.
 
Z A K Lj U Č A K
 
Eto, to bi od nas bilo sve. Uložili smo u ovaj rad koliko smo mogli i znali  sa dubokim ubeđenjem da možemo,makar malo, pomoći pojedincima koji su usmereni ka zajedničkom cilju da snagom, voljom i zalaganjem reše i ostvare predpostavljeni zadatak – obnove Vajfertovu pivaru i udahnu novi život starom zdanju i čitavom starom gradskom jezgru i priobalju Tamiša i povežu ih logički i  estetski sa čitavim gradom.
 
... i živeli su dugo i srećno.
 
 



Marketing



Najnovije vesti