Pančevo
Društvo

PANČEVO - SKRIVENA JEDNOSTAVNOST POSTOJANJA: O jednostavnom životu (deo prvi)

Izvor: 
Miljan Radonjić Pon, 16/09/2019 - 10:50

U ovih nekoliko priča o našem Gradu želeo sam (a koliko sam uspeo ocenite sami) da pokažem višestranost, lepotu i izuzetnost našeg Pančeva. Trudio sam se da pokažem šta mi to sve imamo i kako na sve to može da se gleda. Broj tema, vezanih za gradski život, koje su obrađene je veoma mali, čak krajnje sužen, iz vrlo jednostavnog razloga - gotovo svako može dodati bar još deset tema. Bilo da se radi o ambijentalnim celinama grada, pojedinačnim objektima, proizvodnim objektima, ulicama, dvorištima, objektima kulture, sporta, trgovine, pojedincima, grupama ljudi,idejama o razvoju, idejama o poslovanju, idejama o poboljšanju kvaliteta života na ovom malom prostoru kao što je naš grad i njegov atar sa 9 sela. Takođe i o svakom od 9 sela se može napisati mnogo sadržajnih tekstova koji bi upotpunili stvarnu sliku, istakli vrednosti i osobenosti, dali ideje o poboljšanju zajedničkog, grupnog, porodičnog i individualnog života. Veoma bih  voleo sve te priče o Pančevu i 9 sela da pročitam jer je to riznica ideja, pogleda, pristupa i mogućih rešenja problema i zadataka koji stoje pred Pančevom i selima u trajanju pred nama.Strategije razvoja se stvaraju na osnovu stvarnog života i obične svakodnevnice.

Sve to nas može uputi na sumu pravilnih rešenja koja bi Pančevo sa 9 pripadajućih sela pretvorilo u paradigmu malog grada 21. veka, neopolisa i utrlo put Pančeva ka budućim vremenima. Da bismo pravili neki plan, strategiju, najvažnije je potpuno sagledavanje konteksta jer je svaki kontekst jedinstven i neponovljiv iz prostog razloga što ni jedan grad nema isto geografsko, topološko okruženje, nema jednake resurse, nije nastao i razvijao se u istim uslovima niti ga naseljavaju podudarni ljudi. Najviše se može govoriti o afinosti mežu gradovima i to veoma uslovno. Komplementarnost je već druga priča, naročito nepodesna u vremenu i društvenom okruženju u kome živimo. Sagledavanje komplementarnosti i njen razvoj znači snažne gradove i sela, snažnu kulturu, snažnu kržavu, snažan narod, snažne građane i snažnog pojedinca. To je onda, u najmanju ruku, demokratija, mada mojoj prirodi više odgovara izraz – stabilno i bogato društvo u kome ljudi uspešno tragaju za ličnom srećom.

Udovoljiti svima je nemoguće i verovatno besmisleno i uzaludno, ali stvoriti uslove da svako može da ostvari svoje pravo na potragu lične sreće jeste moguće.Čak, pravo na potragu lične sreće je osnovno ljudsko pravo  i definisao ga je arhitekt Tomas Džeferson još pri kraju 18. veka, ako je neko slučajno zaboravio. No, to beše 18. vek a posle njega smo imali  mutni, krvlju,prevarama, i lažima ispunjen 19. i nesrećni (za celu planetu) 20.vek (vek ratova, razaranja, laži, prevara pljačke, istrebljenja, mržnje, diktature (makar i proletarijata) i sada smo u 21. veku koji je gori od 20. veka jer gledamo likvidaciju ljudskosti i individualnosti na nivou jedinke. Potrošač je ispred čoveka, ideja o čoveku kao stvaraocu se ukida. Licemerje i pohlepa su jedine stvari koje su zaista doživele napredak u poslednjih 200 godina. Sve ostalo je doživelo, samo, kakav – takav razvoj, u glavnom milimetarski.

Mi Pančevci smo živeli 44 godine u  20.veku u socijalizmu (koji je imao ljudsko lice, mada se pre može govoriti o dobroj maski) i imali smo više sreće od drugih koji su živeli u nekim drugim socijalizmima i kapitalizmima.Možda to sada i plaćamo, ko bi ga znao; ipak „Besplatnog ručka nema.“  i „Sir je besplatan samo u mišolovci.“ Mada nisam siguran da je ovaj grad ikada bilo šta besplatno dobio ali je mnogima dao previše i bespovratno. S druge strane, gde ima, tu se i preliva.

Od 1989. godine živimo u tranziciji (u prelaznom periodu i društvu) – kao narod i kultura, kao država, kao grad i građani grada i kao ličnosti. 44 godine socijalizma je imalo svoje rezultate i to ne male, jer su rezultati bili potrebni da bi se vladalo. Trideset godina tranzicije nema rezultata  jer je tako potrebno da bi se vladalo. Kada je u pitanju život običnog građanina ali i grada i čitave države i kulture tranzicija nije dala ni jedan rezultat. Jednostavno, bilo šta od toga nije njena tema. Ne interesuje je.  

 

Od istog autora: 



Marketing



Najnovije vesti